(Portulaca oleracea)



Тушт је ниска, полегла по земљи разграната биљка. Многи је сматрају за коров иако је још од од давнина позната као јестива, чак лековита биљка. Користила се још у време старих Грка и Римљана за исхрану.Сама биљка личи на биљке из рода сукулента јер има сочне, елипсасте дебеле листове, задебљале гране црвенкасте боје и звездасте, жуте, ситне цветиће у пазусима листова. У исхрани се користи цео надземни део биљке.


Распрострањена је широм света па се може наћи у северним деловима Америке и Африке, у Малој Азији, Малезији, Индији и Кини, одакле и води порекло, Аустралији, на Средњем Истоку, као и Мексику и широм Европе. Успева само до 800 m надморске висине.


Користи се у људској исхрани надземни, млади, сочни део биљке који се код разних народа различито и спрема.У Португалу је користе за спремање супе, Турци је користе за спремање салата и надева за питу, Грци је прже и мешају са першуном, белим луком, ориганом, маслиновим уљем и неизбежним фета сиром за справљање укусне салате, док је Јермени спремају као свежу салату са или без белог лука уз обавезно винско сирће, али је и конзервирају тј. остављају у теглама као зимницу. Енглези и Немци је такође користе за припрему свеже салате, али и као вариво уместо спанаћа.


Тушт у себи садржи витамине, А, C и B, као и минерале калцијум, магнезијум, калијум и гвожђе. Оно што је од велике важности је да тушт више од другог поврћа садржи у себи једну од веома важних омега 3 масних киселина, ЕПА омега 3 масну киселину ( еикозапентаеноинску киселину), које иначе има само у алгама, плавој морској риби и у семену лана. Такође садржи и биљне пигменте, коју садржи црвена боја стабљике тушта, (које има и у цвекли нпр.), а који се сматрају за веома добре антиоксидансе. Због тога се сматра да помаже код атеросклерозе као и за смањење повишеног нивоа холестерола у крви.



Тушт садржи и оксалате којих има у зеленолисном поврћу ( спанаћ, кељ, блитва). Већа употреба се не препоручује у трудноћи као и код особа са лошим варењем. Када се користи у свежем облику, у виду салате, максимална лековита количина је тачно колико се ухвати прстима једне шаке.


У народној медицини се користи као средство чији сок благотворно делује код уједа инсеката, нарочито оса или пчела, чак и код уједа змија. Користи се и код дијареје и хемороида. Јермени сматрају да чисти крв. Постоје и искуства, понегде и доказана, да лечи упалу слузнице уста, да је добар диуретик, да помаже код гастритиса и код горушице.


Салата од тушта се спрема веома једноставно уз коришћење искључиво винског сирћета и пожељно је, маслиновог уља, са веома мало или нимало соли. За зимску употребу остављају се свеже очишћене и опране стабљике поређане у чисту теглу наливене раствором који се састоји од свеже, по укусу нешто киселије и сланије воде, са додатком сецканог белог лука.


Тушт је самоникла јестива биљка које има од априла до октобра и у природи је можете наћи на сиромашном и осунчаном месту. Користећи је у својој исхрани користите здравље из природе, како ја то често волим да кажем за све оно што нам природа несебично и потпуно бесплатно дарује, а што је не ретко од изузетне користи за све нас и што често и не примећујемо.